Dan mrmota ili Groundhog Day

Još jedan od praznika koji se slavi u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi jeste Dan mrmota.

Dan mrmota tradicionalno se slavi 2. februara. Prema legendi, kada mrmot tog dana izađe iz svoje jazbine i vidi svoju senku, on se uplaši i vrati, što znači da će zima trajati bar još šest nedelja. Ukoliko, pak, izađe, a napolju je oblačan dan, i mrmot ne vidi svoju senku, on će ostati napolju i proleće će stići ranije.

Pošto pada tačno na pola zime, tj. između zimske kraktodnevnice i prolećne ravnodnevnice, 2. februar (prema Gregorijanskom kalendaru) predstavlja važan datum u nekolicini drevnih i modernih tradicija. Npr. Kelti su proslavljali Imbolk, paganski praznik koji je označavao početak proleća.

Kasnije, kako se Hrišćanstvo širilo, ovaj praznik je prerastao u Sretenje, koje obležava dan kada je Isus Hrist prvi put ušao u hram i koje pada 40 dana nakon Božića. Hrišćani su verovali da ukoliko je dan sunčan na ovaj praznik, to znači da će biti još 40 dana hladnog vremena i snega. Nemci su ovaj običaj modifikovali pa je u njihovoj kulturi životinja koja je predviđala vreme bila je jež. Sa preseljenjem u SAD, jež je zamenjen mrmotom kojih je bilo mnogo više nego ježeva.

Dan mrmota je prvi put obeležen 1887. godine u nemačkim zajednicama u SAD, tj. u Panksataniju u Pensilvaniji. Ideja o proslavi potekla je od lokalnog novinara koji je plasirao ideju o mrmotu koji daje prognozu vremena. Od tada se u Panksataniju svake godine 2. februara okupljaju ljudi da vide mrmota Panksatani Fila. Koliko je tačna ova prognoza? Prema podacima, samo 40 % dosadašnjih prognoza bilo je tačno.

Slične običaje možemo naći i u drugim kulturama, uključujući i našu. Kod nas je mrmot zamenjen medvedom ali je značenje senke isto. Sunce označava nastavak zime, a njen izostanak znači proleće stiže.

Na današnjoj prognozi, Paksatani Fil predvideo je brz kraj zime pošto senke nije bilo. Nama ostaje da sačekamo 15. februar da vidimo šta naš meda kaže.