Kako poboljšati engleski?

U radu sa u učenicima često dobijam i komentar ’Ah koliko će to da traje’. TAJ lajt motiv je uvek prisutan. Mrzi nas! Dosadno je to dodatno vreme i strpljenje koje treba da se uloži. Svi želimo instant rešenja, brzo sipanje meda znanja u glavu i spremni smo. Ready, set and go!
Naravno, to nas ne iznenađuje jer većina onih koji u kasnijem dobu požele da izbruse svoje znanje engleskog jezika ima puno obaveza, odgovornosti i žele da se opuste. Međutim, kad ste već odlučili da biste da radite na poboljšanju bilo koje veštine, a u ovom slučaju veštine govornog engleskog, onda ste sigurno u potrazi za najlakšim načinom da to uradite. A način postoji. Jeste, može se činiti teškim i zahteva smart uređaj, koji možda nemate, ali može se obaviti i preko kompjutera ili čak jednog starog izuma za koji sam sigurna da ste čuli.

Kada sam došla do kraja prve godine fakulteta, shvatila sam da mi je veliki problem da se izrazim na engleskom. Znate onaj osećaj kada reči jednostavno ne dolaze i vi se vrtite u svojim mislima a ostali vas gledaju kao da ste najgluplja osoba na svetu. Odjednom vas obuzme vrućina i čak i ono što ste znali, taj glupi Present Simple, ne znate. To je znak da je vaš aktivan rečnik siromašan i ograničen i da je vreme da aktivirate pasivno znanje. Da bi pasivno znanje prešlo u aktivnu zonu treba nam rešenje koje se može pronaći u čitanju bilo kakve literature na engleskom jeziku.
Bundžije među vama će odmah da skoče i kažu ’Ah ko ima vremena za čitanje, pa sad još i na engleskom?’ Dragi moji čitaoci, ako hoćete da napredujete, to je jedan od puteva.

Prvo i osnovno je shvatiti da se čitanje na stranom jeziku ne sastoji od sedenja uz tekst, sa rečnikom ispred vas i olovkom u ruci. Ta zamislite koliko bi se vremena gubilo kada bi svi čitali na taj način.
Čitanju treba pristupiti kao i čitanju na srpskom. Sigurna sam da ste bezbroj puta naišli na novu reč i na srpskom jeziku. Šta ste onda uradili? Nastavili dalje i shvatili iz konteksta o čemu se govori. Ili ste pak prenebregli tu specifičnu reč i nastavili dalje. Tačan odgovor je, nastavili ste dalje. Nije vas frustriralo to što neku reč ne znate. Nastavili ste i shvatili smisao teksta.
Isti je slučaj i sa čitanjem literature na engleskom. Bitno je shvatiti smisao, dok pojedinačne reči možemo proveriti ako nam se čine ključnim za razumevanje. Ili eventualno želite da ih zapamtite. U tome vam mogu pomoći neki od rečnika koji se nalaze online a ja volim da preporučim rečnik sinonima Thesaurus ili dvojezični rečnik Glosbe . Sve je tu zgodno da se pretraži ili čak instalira aplikacija.

Kada kažem da možete čitati, ne smatram da to moraju biti knjige koje vam mogu oduzeti puno vremena.

Čitanje se može odnositi na čitanje članaka iz novina/magazina/sa sajtova sa engleskog govornog područija. Ono što je definitivno bitno je da čitate ono što vas interesuje. Zaista nema svrhe čitati ono što nije u našoj sferi interesovanja jer kada čitamo ono što nam je zanimljivo, naš mozak ne odluta da razmišlja o nečemu potpuno nevezanom za tekst, već se usredsređuje jer ga interesuje ishod.
Ako je vaša sfera interesovanja sport – odlučite se za čitanje sportskih novina. Mnogo termina u sportu su jednostavno uvedeni u srpski te su isti u oba jezika (tenis – bekhend, taj-brejk; američki fudbal: tekl, kvoterbek, pant; ; fudbal _ ofsajd, faul; košarka -). Sportski fanovi onda nemaju problem da prate ono što je napisano a uz sve to njihov mozak obrađuje i druge stvari vezane za jezik.
Ako više volite modu – onda je izbor lak – čitajte magazine kakav je Vog Vogue , Kosmopoliten Cosmopolitan ili Elle. Većina tekstova na ovu temui često uključuje i poznate ličnosti, vokabular nije težak, ponavlja se i lako je razumeti i pratiti dešavanja.
Strastveni ljubitelj hrane? Probajte Foodnetwork ili Allrecipes Uz recepte imate i gomile komentara ljudi pa se ujedno vežba i razmena mišljenja.
Naravno, postoje i teme kakve su politika, ekonomija, trenutna dešavanja a one su uvek pokrivene u poznatim dnevnim ili nedeljnim novinama kakav je Njujork Tajms, Gardian, Ekonomist itd. Ovaj vokabular je nešto zahtevniji i traži viši nivo engleskog pa to treba imati u vidu. Ko voli, nek izvoli.
Za ljubitelje prirodnog sveta nema bolje opcije od magazina National Geographic u kojem su članici izuzetno interesantni i daju vam informacije za koje sam sigurna da niste čuli.

Medjutim, šta ako je nivo engleskog na prilično početnom nivou? Postoji rešenje i za to. Od srca bih preporučila dečije knjige u kojima je sve prilagođeno napretku dece u čitanju. Na početnim nivoima konstrukcija rečenica je vrlo jednostavna, vokabular nije zahtevan, stvari se vrlo često ponavljaju. To su tanke knjige nalik na knjige koje naša deca čitaju te ih je vrlo lako pročitati. Takođe, vrlo je uputno čitati dečije bajke jer su nam već poznate po svom sadržaju te nećemo izugubiti značenje ako nam je nešto nepoznato.

Mora se imati u vidu da je čitanje na drugom jeziku jedna zahtevna umna vežba od koje nikako ne treba odustajati. Istina je da ćete se u nekim momentima osećati kao da ste bili u mešalici za beton ali mozak se navikne ako ga svakodnevno vežbate. Posebno je lako napredovati kroz dečije knjige koje na početnim nivoima imaju po 30-ak stranica i rangirane su po nivoima. Nivoi 1 i 2 serije I Can Read su prilagodjeni za decu od 7, 8 godina tako da ne bi trebalo ni mnogo vremena da oduzimaju. Kako se vaš vokabular bogati – a da toga niste ni svesni- tako će vam biti sve lakše da razumete ove nivoe. Kada se osetite dovoljno sigurno možete se okrenuti sledećim nivoima i ozbiljnjim dečijim knjigama. Kada kažem ozbiljnijim knjigama, mislim da su duže, mada kod mnogih vokabular i dalje nije preterano zahtevan.

Osim dečijih knjiga odlična opcija su i stripovi. Uz zanimljive slike i kratke rečenice, lako razumljiv rečnik, usvajanje jezika postaje vrlo opušteno i neopterećujuće.
Neizbežno pitanje je gde pronalaziti ove knjige. Ako niste vični pronalaženju po internetu, odlična opcija je American Corner u kojem je učlanjivanje besplatno i knjige se uzimaju na period od dve nedelje.
Šta god da izaberete neka bude u skladu sa vašim interesovanjima. Samim tim neće predstavljati nešto što ’morate’ da radite, već će biti zadovoljstvo kojem se radujete. Šta god da u životu radimo, uvek je lakše ako u tome uživamo. Ili kako kaže Meri Popins – just a spoonful of sugar makes the medicine go down.

Tokom svog petnaestogodišnjeg rada sa učenicima na raznim nivoima došla sam do zaključka da najviše problema ima kada treba da se izrazimo ili bolje rečeno kada treba da pričamo. Vrlo je verovatno da je ovo proizvod našeg školskog sistema u kojem se greške skupo plaćaju, kao da nisu deo učenja. Ako dovoljno puta bude sasečena što je pogrešila, skoro sam sigurna da većina prestane i da pokušava. Ovo nije tako evidentno kod male dece koja su rada sve da pokušaju i nemaju razvijenu svest o stidu, ali je već vidljivo kod tinejdžera koji žele da budu prihvaćeni u grupi i osećanje posramljenosti žele da izbegnu po svaku cenu.
Kako vreme prolazi, to osećanje postaje sve dominantnije i dolazimo u odraslo doba kada je mnogo teže sebe naterati da počnemo da pričamo od straha/stida da ne ispadnemo smešni, da ne zvučimo dovoljno dobro, da ne pogrešimo.
Ipak, ja sam ovde da kažem da je drugo rešenje za poboljšanje engleskog upravo priča. Priča bez zadrške i razmišljanja da li sve to zvuči profesionalno i učeno.
Najlakši način da svoje znanje svakodnevno unapređujete jeste da razgovarate sa nekim na engleskom. Ne da se skrivate, ne da dajete svojoj boljoj polovini da priča kada ste na letovanju, ne da puštate druge da se izraze umesto vas na sastancima, već da prevaziđete sebe i upustite se u razgovor.
Istina je da živimo u Srbiji koja ne nudi pregršt mogućnosti da budete izloženi svakodnevnoj priči na engleskom jeziku. Medjutim, čak i kada te mogućnosti budu dostupne, većina ljudi se sakriva. Želi da bude nevidljiva.
Ovo nije od koristi ni vama ni vašoj budućnosti.

Prva i najjednostavnija stvar koju možete da uradite je da prevaziđete svoje duboko usađene strahove. Lakše je reći nego uraditi, pomislićete. Naravno da jeste, ali sve što je jednostavno je i obično i najzastrašujuće.
Kako to da uradite? Sledeći put kada budete imali priliku da pričate, nemojte oklevati. Upustite se u razgovor pa gde vas odvede. Pogrešna je pretpostavka da svi drugi bolje znaju od vas, jer je većina ljudi koji imaju problema sa pričom na jednom istom nivou – A2, što je otrpilike neki niži srednji nivo. To je nivo na kome znate ali ne znate. Stoga, vreme je da počnete da sistematizujete. Da terate sebe da se izrazite u granicama svojih mogućnosti kako biste videli šta se može poboljšati. Nijedan sagovornik vas sigurno neće ispravljati, to vi sami sebe ispravljate u glavi, ali će vas većina razumeti jer ne pričaju svi British English. Ne plašite se da pravite greške jer je za poboljšanje potrebno vreme i konstantna vežba.

Sledeći korak koji možete preduzeti jeste odlazak na sajtove na kojima možete da pronađete partnera za razgovor. Tandem aplikacija ili desktop verzija Tandem je od izuzetne pomoći pošto nudi opciju izbora sagovornika iz blizu 50 zemalja. Upotreba je jednostavna, izaberete zemlju, zatim partnera i pošaljete poruku. Još jedna od platformi koja vam na sličan način može pomoći je Hellotalk na kojoj možete i četovati. Ovo je najbrži i najjednostavniji način da stupite u kontakt sa izvornim govornicima.

Još jedna od strategija za poboljšanje govornog engleskog jezika je pridruživanje online grupama tzv. meetup druženjima kakav je  Meetup na kojem imate moderatora i odabranu temu na koju treba da diskutujete.

Naravno, osim ovih online opcija, postoje i klasične opcije u realnom svetu koje mi nudimo. Konverzacijski kursevi su česta opcija na kojima se obično čuje – ja znam gramatiku ali mi pričanje ne ide baš od ruke. Mora se biti iskren, gramatika se nikada ne zna, ali sa druge strane, vežba razgovora je veliki plus. Na konverzacijskim kursevima se možete dogovoriti sa profesorima da vas ispravljaju i daju vam povratnu informaciju o vašem napretku. Ispravke ne treba da vas obeshrabre, kao što sam rekla, svi grešimo, čak i u maternjem jeziku. Čini se da to niko nikada ne primećuje, koliko grešimo u svom jeziku, ali se očekuje da se savršeno izražavamo na engleskom. Ispravke su tu kako bi vam iz nekog sledećeg puta palo na pamet da tu nešto ne štima. Onog momenta kada sami sebe ispravite, već ste napredovali.

Opcije postoje za sve koji žele da ih potraže. Garancije za one koji se ne upuste u vatru ne mogu da se daju. Ono što mi kao škola jezika možemo da ponudimo su online konverzacijski kursevi koji su koncipirani na temelju obrade tema i pružanja adekvatnog vokabulara u raznoraznim situacijama. U dogovoru sa vama povratna informacija može biti instant ili odložena, bez upadanja u razgovor. Izbor je na vama.

Uostalom, šta možete da izgubite? Odgovor je vreme. Ako sada krenete, za godinu dana bićete nova osoba kojoj će trenutne muke biti daleka prošlost.

Think about that.

U trećem delu “Kako poboljšati engleski” – razmatrali smo dve veštine koje su neophodne za sve ispite na engleskom a koje izuzetno pomažu u brušenju engleskog jezika. Tajna ovih veština, kao i veštine koju ću da predstavim u ovom trećem postu, leži u tome što se učenje obavlja na nenametljiv način.
Ako uzmete za primer čitanje – ono se može posmatrati i kao prikupljanje informacija, zadovoljstvo, ili pak kao isprobavanje nečeg novog. Ni u jednoj od ovih izjava vi ne čujete da je u pitanju učenje. A učenje jeste. Sa svakom pročitanom rečenicom vi u svoj mozak stavljate nešto novo.
Ako pak uzmemo u obzir pričanje, razgovor – aktivno ulaženje u konverzacije, dijaloge, intervjue, društvene situacije – to opet nije striktno vezano za učenje. Možda pričate o poslu, ili o novom filmu koji ste pogledali, ili se jednostavno opuštate dok ćaskate ili četujete. U isto vreme, vi vežbate i usvajate na nevidljivi i neopterećujuć način.
I poslednja veština koju vežbamo a koja umnogome doprinosi poboljšanju vašeg engleskog jeste veština slušanja. Slušenje je moćna alatka za unapređivanje jezika, usvajanje vokabulara i tečan razgovor.

Veština slušanja je jedna od temelja poboljšanja jezika jer se izlaganjem sadržajima na engleskom jeziku susrećete sa autentičnim jezikom i intonacijom, rečnikom i konstrukcijama. Izlaganjem ciljanom jeziku (engleski) vi usvajate pravila i rečnik, na taj način povećavajući svoj kapacitet za razumevanje. Redovnim izlaganjem sadržajima na engleskom jeziku doprinosite i povećavanju svojih kognitivnih sposobnosti te i vaša veština govora engleskog postaje sve sigurnija i bogatija. Ono što je kod slušanja jedna od najboljih karakteristika jeste što se može raditi kad želite, u dužini koja vam odgovara i broju slušanja koji je po vašoj meri.

Slušanje je lako ali kako?

Prvo i osnovno kod veštine slušanja najbitnije je to da to mora biti aktivno slušanje. Šta to znači? To znači da ne možete pustiti neki sadržaj i pustiti da vam misli lutaju. Pažnja se mora usmeriti na to što slušate uz često ponavljanje reči ili fraza koje su vam nove. Nije dovoljno čuti, već zaista saslušati i pokušati da zapamtite.

Kako biste bili aktivni slušalac tema mora biti u sferi vašeg interesovanja. Zbog toga treba birati, baš kao i kod veštine čitanja, ono što vam se dopada i što je vama zanimljivo da bi sadržaj držao vašu pažnju.

Druga bitna stvar jeste što vežbe slušanja treba uključiti u dnevnu rutinu. Bitno je odrediti neko vreme u skladu sa vašim obavezama kada ćete moći da se posvetiti slušanju određenog sadražaja. Sadržaji mogu biti razni  – muzika, filmovi, serije, audio knjige, radio programi, podkastovi, talk-show emisije.

Aktivno slušanje muzike podrazumeva slušanje pesama na engleskom. U današnje vreme vrlo je lako pronaći video materijal koga prate i stihovi pesme tzv. lyrics, te se mnogo lakše može saznati o čemu se radi u pesmi za koju ste vi zainteresovani.

Velika prednost načina na koji smo mi navikli da gledamo filmove jeste u tome što nam je potpuno prirodno da slušamo i čitamo prevod. U mnogim zemljama filmovi su sinhronizovani pa slušaoci nemaju priliku da čuju engleski jezik. Možemo biti zahvalni na tome jer je od izuzetne pomoći gledanje filmova uz titlove na engleskom jeziku. Sledeći put kada budete gledali filmove ili serije možete (posebno ako to činite na streaming platformama) uključiti titlove na engleskom ili kliknuti na CC što je closed caption ili tekstualna reprezentacija audio sadržaja. Nakon što savladate gledanje filma i čitanje engleskog, novi nivo jeste samo slušanje što može biti popriličan izazov ali koji opet govori da je vaš engleski izuzetno napredovao. Kao dodatak ovom izboru, na Internetu možete pronaći pregršt sajtova na kojima možete gledati serije i filmove a jedan od zanimljivih jeste Openculture na kome imate pristup raznoraznim sadržajima uključujući i filmove, e-knjige i audio knjige kao i podkastove. Još jedan od zanimljivijih načina kontakta sa engleskim jeste i YouTube kanal English in Context koji na zanimljiv i slikovit način objašnjava idiomatske izraze, fraze, frazalne glagole kroz isečke iz popularnih serija.

Već je bilo reči o podkastovima u postu pod nazivom Šta stu u stvari ti podkastovi pa pogledajte i probajte.

Što se tiče radio programa ili talk-show emisija izbor je veliki i zavisi od vaših interesovanja. Iako nije klasičan talk-show, kao jedan od najlakše dostupnih ističe se Ted Talks i TEDx Talks. Razlozi za slušanje su mnogobrojni. Ted Talks/TEDxTalks obrađuju raznovrsne teme, govornike je vrlo lako razumeti bez obzira kojim akcentom pričaju što je samo po sebi izuzetan uvid u raznolikost engleskog, praćeni su titlovima i transkriptima što olakšava razumevanje, imate uvid u drugačije kulture i misaone procese, sadržaji su inspirativni a lako se mogu pronaći i slušati.

Treća i finalna stvar koja se mora imati na umu jeste da je za poboljšanje veštine slušanja potrebno vreme i strpljenje. Neophodno je vraćati se slušanju svakodnevno, ukoliko je potrebno slušati sadržaj više puta i nastavljati tako iz dana u dan. Samo upornim slušanjem sadržaja koji je vama interesantan možete poboljšati vaše razumevanje, a samim tim i vaš jezik.