Praznik Svetog Patrika

Engleski jezik se govori u mnogim državama sveta, a medju njima je i Irska. Irska je zemlja bogate i raznovrsne tradicije, prelepih predela i jedinstvene kulture. Jedan od izuzetno bitnih praznika koji se slavi širom Irske, kao i na teritorijama gde su se Irci naselili jeste dan Svetog Patrika.

Kada se pomisli na Irsku, prva asocijacija obično bude zelena boja. Zelena boja je i tradicionalno povezana sa proslavom dana Sv. Patrika koji se obeležava 17. marta svake godine. Ovaj praznik se slavi već hiljadama godina, a slavi sveca zaštitnika Irske, Svetog Patrika. Iako nikada nije kanonizovan, Sveti Patrik je imao izuzetnu ulogu u širenju hrišćanstva u Irskoj, i iz tog razloga se datum njegove smrti obeležava svake godine

Prema sajtu https://www.history.com/topics/st-patricks-day/history-of-st-patricks-day , Sveti Patrik je rođen u Britaniji, ali su ga u njegovoj 16. godini oteli i prodali keltskom svešteniku kod koga je proveo sledećih šest godina radeći kao pastir. Tokom ovog vremena, on se okrenuo hrišćanstvu. Uspeo je da pobegne i kako se navodi, dobio je znak od boga da treba da se vrati u Irsku u ulozi misionara. Sledećih 15 godina proveo je u obuci za sveštenika i nakon toga se vratio u Irsku. Sa svojim znanjem tamnošnjeg jezika, bilo mu je lako da svoje propovedi održi u njih uključi učenja hrišćanstva.

Nije pokušavao da iskoreni paganska verovanja i običaje, već ih je vešto inkorporirao u svoja učenja. Npr. paganski običaj paljenja vatre uključio je u hrišćanske običaje, te je u Irskoj uobičajeno da se vatra upali pri proslavi Uskrsa. Brojne su legende o Sv. Patriku – o tome da je on prognao zmije iz Irske, da je zapalio ogromnu vatru kako bi nadmudrio tadašnjeg poglavara druida na brdu Tara, kao i legendu o tome da  je moćan Irski simbol sunca iskoristio i spojio ga sa krstom te danas imamo tzv. Keltski krst.

Dan Svetog Patrika proslavlja se širom sveta, od same Irske gde je to religizoni praznik koji je prerastao u ogromnu proslavu irskog identiteta, do Sjedinjenih Američkih Država, gde se u najvećim gradovima – Bostonu, Njujorku, Čikagu održavaju grandiozne parade u njegovu čast. Ono što karakteriše ove proslave je prisustvo nekoliko simbola – detelina sa tri lista (shamrock), zelena boja, leprikoni, irska muzika i harfa.

Detelina sa tri lista, koja je predstavljala ponovno rađanje proleća u keltskoj tradiciji, povezana je sa religioznim smislom proslave ovog dana. Naime, smatra se da je Sveti Patrik iskoristio list deteline sa tri lista kako bi predstavio teško razumljiv koncept svetog trojstva – oca, sina i svetog duha tadašnjim paganima. Ovo nije potvrdjeno ni u spisima samog Svetog Patrika, medjutim, detelina sa tri lista postala je simbol Irske i njihovog identiteta.

Zelena boja nije prvobitno bila vezana za Svetog Patrika. Smatra se da je to bila plava boja koja je tokom vremena zamenjena zelenom jer se Irska identifikuje sa smaragdno zelenom bojom livada i pašnjaka, a čak ju je i pisac Vilijam Drenan nazvao smaragdnim ostrvom u jednoj od svojih pesama.

Leprikoni su bića, vilenjaci koji datiraju iz keltskih legendi o malenim muškarcima i ženama koji su mogli da koriste magične moći u loše ili dobre svrhe, ponekad ispunjavajući želje. U keltskoj folklornoj tradiciji leprikoni su bili mrzovoljni i svadljivi obućari za vile koji su uživali da izvode neslane šale. Legende kažu da su im vile plaćale ćupovima zlata koje su oni onda sakrivali na kraju duge. Pošto se kraj duge ne može naći, čak i ako uhvatite leprikona, što se ne preporučuje, nećete se obogatiti. I njihova odeća se tokom vremena promenila. U početku su nosili crvenu boju, koja je zatim zamenjena u zelenu. Današnji leprikoni, veseli, buckasti, ridjokosi patuljci u zelenim kaputima, su proizvod popularne kulture iz sredine 20. veka.

Muzika je neraskidivo povezana sa irskim duhom i proslavama. Kelti su imali tradiciju usmenog prenošenja legendi i priča sa kolena na koleno putem muzike. Nakon što su ih Britanci pokorili i zabranili korišćenje njihovog jezika, Irci su se okrenuli muzici kako bi sačuvali sam jezik i bitne događaje iz svoje istorije. Harfa je bitan nacionalni emblem irske kulture i bila je i simbol otpora.

Iako je slavi širom sveta, ovaj praznik potekao je iz Irske kao religiozni praznik. Dan Svetog Patrika priznat je i u katoličanstvu, pravoslavlju, anglikanstvu i luteranizmu. Porodice u Irskoj su nekada odlazile ujutru u crkvu, nosili deteline u reverima, ili na šeširima, i ako su živeli blizu Dablina, otišli bi i na paradu koja je tamo organizovana. Sveti Patrik se danas slavi mnogo raskošnije zbog irske dijaspore, posebno iz Amerike gde su Irci pristizali u velikim brojevima nakon tzv. Velike gladi u 19. veku.

U Irskoj, Sv. Patrik se proslavlja od početka 17. veka. Ujutru se odlazi na misu u crkvu, a ostatak dana se provodi sa porodicom i prijateljima u domaćoj atmosferi i uživanju u domaćoj hrani. Iako se usoljena govedina (corned beef), kupus i zeleno pivo smatraju pod obaveznom stavkom na stolu za ovaj praznik (američka verzija), Irci ipak više vole kuvanu slaninu sa kupusom, govedji ili jagnjeći paprikaš,  jagnjeći but sa ruzmarinom, pastirsku pitu ili irski pire krompir (colcannon), itd. Nakon ručka, pravac festivali, parade, zabave, igranje i alkohol.