Poreklo naziva Easter i tradicija proslave Uskrsa

Easter ili Uskrs je praznik koji slavi vaskrsnuće Isusa Hrista. Da li ste se zapitali zašto se na engleskom Uskrs zove Easter – ne resurrection ili  rebirth. Kao i u slučaju Yuletide/Christmas objašnjenje leži u paganskim korenima praznika. Hrišćanstvo je u oba slučaja, kao i mnogim drugim slučajevima, prihvatalo drevne običaje pretvarajući ih u svoje. Ono što nije jasno jeste iz koje paganske tradicije je reč preuzeta.

Svi običaji vezani za Uskrs imaju koren u nekoj od legendi drevnih naroda. Svima je zajednička činjenica da se vezuju za period dolaska proleća, jer je proleće vreme buđenja, obnove, oživljavanja, dolaska svetlosti, a i sam Uskrs slavi upravo to – ponovno rođenje. Čak i vreme proslave Uskrsa ukazuje na paganske običaje. Uskrs je pokretni praznik koji je vezan za faze meseca – tj. slavi se prve nedelje posle punog meseca koji dolazi nakon prolećne ravnodnevnice.

U svom delu iz 8. veka O računanju vremena (’The Reckoning of Time’), Svedi Bid prečasni (Beda the Venerable), britanski kaluđer, zabeležio je postojanje ovog paganskog praznika kao i da je ta tradicija nestala pre nego što je on rođen, pošto je praznik zamenjen hrišćanskim praznikom Uskrsom.

Jedno od tumačenja odnosi se na sumersku legendu o Dumuzidu i Inani (Ištar) koja je sišla u podzemni svet da traži svoju sestru. Pošto je nije bilo tri dana, njena pomoćnica se obraća drugim bogovima za pomoć. Inanin otac, bog Enki pomaže šaljući dva stvorenja koja nose hranu i vodu života u podzemni svet i na taj način je vaskrsava. Međutim, kao što je poznato iz drugih sličnih legendi (Persefona i Demetra) iz podzemnog sveta se ne može tako lako izaći. Da bi ona izašla, neko je morao preuzeti njeno mesto. Demoni iz podzemnog sveta su hteli da odvedu pomoćnicu, Inaninu decu ali pošto su svi očigledno žalili Inanu, ona sreće svoju ljubav Dumuzida koji je bio obučen u najlepše stvari i sedeo na tronu, ne žaleći za njom, Inana se naljuti i pošalje njega u podzemni svet. Posle njegove molbe da bude pošteđen, odlučuje se da on provodi šest meseci na zemlji što predstavlja vreme kada sunčeve svetlosti ima u izobilju. Nakon tih šest meseci Dumuzid se vraća u svet mrtvih, što pokreće novi ciklus  – tj. ciklus zimske smrti i prolećnog života.

Većina stručnjaka se slaže da reč Easter ima saksonsko poreklo u varijaciji imena boginje Eastra, Ostara ili Austra. Eastra je bila boginja proleća, duh obnove, u čiju čast su podnošene žrtve svake godine u vreme prolećne ravnodnevnice. Ovaj praznik označavao je vreme kada je dužina dana postoje ista kao i dužina noći i dan nastavlja da raste.

Boginja Eastra koja posle duge zime donosi svetlost, vrlo često je predstavljana u društvu zeca koji je simbol proleća i plodnosti godišnjeg doba. U Germanskoj mitologiji, postoji priča da je Eastra izlečila ranjenu pticu koju je našla u šumi pretvarajući je u zeca. Dok je još uvek bio polu-ptica, zec joj se zahvalio darujući joj jaja na poklon.

Običaj bojenja jaja, dakle, takođe ima korene u paganskoj tradiciji. Jaje je najslikovitiji simbol plodnosti i obnove  jer je okruglo, beskonačno i obećava život.

Neki evropski jezici  (francuski  Pâques, španski Pascua, grčki Pascha) koriste i latinski naziv za Uskrs – Pasha koji potiče iz jevrejskog  Pesah, (eng. Passover) a koji je takođe pokretni praznik koji pada u martu/aprilu.

Uskršnja priča o raspeću i vaskrsenju može biti tumačena kao simbol ponovnog rađanja i obnove i prepričava ciklus godišnjih doba, smrt i povratak sunca. Ono što je sigurno, svi običaji vezani za Uskrs, tako zabavni deci, proizvod su usvajanja iz paganske tradicije.