Kako najbrže naučiti engleski jezik?

Svedoci smo da današnji tempo života utiče na sve, uključujući i učenje jezika. Dan traje samo 24 časa i to je nedovoljno za ogromnu količinu stvari koju treba uraditi. Gde tu uklopiti i sat vremena za učenje jezika? A ti profesori uvek i traže nekakav dodatni rad od kuće. Nema se vremena za to.

Kako onda naučiti engleski jezik brže? Da li je to moguće? Mogu li ja to?

I ovde možemo primeniti onu našu staru izreku – kad se hoće, sve se može. Ili što bi Englezi rekli – when there is a will, there is a way.
Kako bi potvrdili da poznajemo engleski dovoljno dobro, postoje četiri veštine koje se moraju vežbati: čitanje, pisanje, slušanje i razgovor. Iz ovoga se jasno vidi na čemu treba raditi kako bi napredovali brže.

Prosto i jednostavno – čitajte sve što vam dođe pod ruku. Volite sport? Čitajte sportske vesti. Volite tračeve – tu su novine koje se specijalizuju za prenošenje najnovijih detalja iz života poznatih. Volite politiku – odaberite novine koje se time bave. Ne volite da čitate? Surfujte netom pa čitajte naslove – možda vam nešto privuče pažnju. Posećujte forume na engleskom jeziku. Sigurno postoji tema za koju ste zainteresovani. Čitajte šta drugi kažu o tome.
Čitajte etikete na čokoladi na engleskom. Čitajte uputstva za upotrebu bele tehnike na engleskom. Mislite da nećete razumeti? I nećete. Prvi put. Ali već drugi, treći – stvoriće se veze i razumećete. Oni koji vole da čitaju, ali su pomalo zaplašeni vokabularom ozbiljnih knjiga – izaberite lako štivo, lakše se prati radnja. Odaberite skraćene verzije klasika pa pročitajte prvo njih. Kad steknete dovoljno samopouzdanja pređite na ozbiljnije stvari.
Čitajte uvek i dosta. Nepoznate reči? Pokušajte iz konteksta da razumete o čemu se radi. Ne odustajte.

Oblikovanje misli jeste jedan od problema na koji učenici nailaze. Ovaj problem se najbolje rešava stavljanjem misli na papir. Kako to uraditi? Ukoliko učite novu oblast – izlepite nazive po slikama ili na predmetima koje učite. Posećujete gore-navedene forume? Pokušajte da se uključite pisanjem manjih odgovora na pitanja. Objavljujte postove na Tviteru, Fejsbuku i ostalim mrežama na engleskom. Vodite manji dnevnik sa ličnim porukama ali pišite na engleskom.

Slušanje je veština koja je neophodna i u maternjem jeziku jer retki su ljudi koji zaista slušaju. Još je teže ako treba da slušate na stranom jeziku, ali se višestruko isplati. Ukoliko sebe izložite raznim vrstama slušanja ogromna je mogućnost da će vaš um početi nesvesno da beleži nove reči i nove izraze u svoju memoriju. Šta slušati?

Šta vam se dopada? Muzika? Podkastovi? Serije? Filmovi? Naučne emisije?

Dok se vozite u svom autu, možete slušati radio stanice na engleskom jeziku (Internet je omogućio globalno slušanje) – tu ne samo da ćete slušati muziku već i razgovor i interakciju između voditelja i slušalaca, vremensku prognozu, vesti, servisne informacije. Ne postoji ništa običnije od razgovora dvoje ljudi i u tome možete pronaći mnogo reči i izraza koji su korisni u svakodnevnom govoru.

Ukoliko ste zainteresovani za određene ličnosti iz sveta filma, muzike, umetnosti, uvek možete pronaći neki intervju pa slušati to. Uvek prvo slušajte kako bi razumeli srž priče, a kasnije preslušajte kako bi čuli i neke interesantne izraze, reči, konstrukcije. Svaki put kada naiđete na nešto interesantno – zapišite u posebni dnevnik novih reči. Neka vam on uvek bude na dohvat ruke – kako bi brzo i lako zapisali i imali mogućnost da bacite oko na ono što je već zapisano.
Slušanje podkastova je izuzetno korisno pošto obično slušamo ono što nam je blisko tj. ono za šta smo zainteresovani. Ljudi uvek lakše pamte stvari koje su interesantne pa samim izborom podkasta vi svesno birate ono što će vam biti zanimljivo.

Serije&filmovi i sve ostale vrste zabavnih programa – odličan način da se zabavite a i da učite. Obavezno bez titla na srpskom jeziku, a ako baš mora titl – bolja je opcija na engleskom. Ukoliko se titl ne može isključiti – tu je crna izolir traka. Prelepiti preko titla i svesno slušati o čemu se radi u datom programu.
Gledajte i autorske emisije sa voditeljima jer se obično pozivaju gosti te dolazi do uobičajene interakcije između ljudi i lako se razumeju svakodnevni izrazi koje kasnije možete iskoristiti u svom razgovoru.

Slušanje govora je izuzetna veština koja pomaže i izgovoru, a ne zahteva vreme posebno namenjeno učenju engleskog jezika. Iskoristite bezbroj mogućnosti koje današnji svet nudi.

Svako ko je učio jezik reći će da je kontakt sa izvornim govornicima najdragocenija vežba za progovaranje. To je 100% činjenica. Ukoliko imate mogućnost, oraganizujte četovanje sa izvornim govornicima ili pak onima koji govore odličan engleski. Ako možete, časovi sa profesionalcima preko Skype su dobra opcija u nedostatku izvornih govornika.

Na poslu se govori engleski jezik? Istupite sledeći put i recite bar jednu rečenicu. Naterajte se da ipak progovorite bez obzira koliko se plašili. Nikada nemojte da propustite priliku da pričate na engleskom.

Još jedna od dobrih vežbi za organizaciju misli jeste razgovor sa sobom. Istina je da vas niko ne ispravlja, ali vaš mozak traži odgovarajuću reč ili frazu da se izrazi i dok traži vi razmišljate šta znate i šta vam nedostaje. To kasnije potražite i u sledećem razgovoru iskoristitite. I vežbajte – svaki dan. Sami sa sobom ili sagovornikom. SVAKI DAN.

Učenje engleskog jezika nije nuklearna fizika. Sve što je potrebno jeste određivanje oblasti na kojoj želite da radite. Ako idete na studije u inostranstvo fokusirajte se na vokabular koji je relevantan za vašu oblast studiranja. Ako odlazite na radionice ili konferencije, radite na frazama za započinjanje razgovora. Ako idete na putovanje – vokabular koji je vezan za putovanja i turizam će savim odgovarati.

Ako započinjete učenje engleskog jezika sa nadom da ćete sve naučiti u roku od tri meseca – bojim se da ćete biti razočarani. Ali ako odaberete ono što vam je zaista potrebno i provedite vreme kako bi to unapredili, rezultat neće izostati.